Str 078 Ribarenje

Ribarenje

Oko Krapna je more bilo bogato ribon. Ja san ka dite odija po mulima, po Malomu i Velikomu portu. Naručito u Velikomu portu i iza krune bilo je puno ošat, crnjulov, ciplov, sapi, dutov, ovratov, popov, sparov, potak. Ciplić Klementov, od mene stariji četiri-pet godin, bija je veliki meštar za uvatiti velike ljoge u portu. Nadija bi tista na udicu i uvik se drža miran dalje od ruba rive da ne straši ribu.

U Krapnu je živilo puno svita, pa je bilo i puno ribarov: Alini, četiri brata Vulina, Kešićevi, tri brata Šoldova, Lojini, braća Likini, Šime Pršutov i još ih je bilo. Sve vrste mriž su oni imali: šabakune za palamide, tunje, gofe, koje bi se zapasalo s dva broda, na svakomu po osan-devet ljudi; trate/migavice za gavune, trilje, lignje, bugve; plivarice (pod sviću) za manju plavu ribu ka srdele, lokarde/skuše, srune, lancarde (krapljanski naziv za skuše); kukuljon se potezalo noćon, uvatilo bi se gavunov, melaja; buzgavice/gavunare za gavune, ciple, sape; popone za ciple, ludar za tirati oboritu ribu s dna prema plićemu moru, di bi ih se traton zapasalo.

Velika plava riba bi došla pod Zagonac ili Prigradu, vidilo bi se di bara, ribari bi je pratili, brzo bi skočili u levute i zapasali gofe, palamide ili tu- nje. Svaki gospodar broda i mriž ima je svoju družinu. Koji bi prvi vidija ribu i doša blizu nje, ima je pravo vatati. Uvatili bi po više ton plave ribe.

Kad smo se mi vratili iz Šušaka u Maratušu, u lito 1955., još se tratami lovilo na pošti na Serima, di je danas Josinina i druge kuće. Po tri do četiri čovika sa svake strane potezali bi uzu, svoj krok koji je bija vezan oko pasa i na kraju je ima uzalj zamotali bi oko uze, stisnili bi krok uz uzu rukon da ne puze i vukli tratu sve bliže kraju, i cilo vrime bi se obe strane, grupe, pomalo približavale jedna drugoj, i tako se mriža zatvarala, da zapasana riba ne uteče. Znalo bi se tući s kumbacon/pobukon po površini mora, prije šumavanja, i tako se ribu tiralo u sak ili bi inčitala u mrižu. Trate su bile duge oko dvi uze, oko 140 metri. Kumbac se koristija više kad se lovilo poponami. Tako je Žire zna zapasati ciple ili sape isprid našega mula pa bi ih kumbacon tira i riba bi zapela za mrižu. Cipli (skočac) su pametna riba, pa bi često skakali priko mriže i uticali. Oborita riba (ovrat, zubac) pritajila bi se uz škanj i tribalo je tražiti i ubiti ostima.

Često se moglo viditi Kaštelane kako s dva-tri kaića, s poponami na provi i na dva vesla, sideći vozu, izlazu iz Morinj i bacu mriže na siku između Krapna i Krbel. Tute i u Morinjami lovili su najviše ciple. Ti kaići su imali ravno dno jer su Kaštelani šnjiman lovili u vrhu Morinj, di je more plitko. Oni nisu sidrili kaiće niti su imali mule ka Krapljani, nego bi ih vezali provon na glavu mula, a iza krme bi zabili deblji šćap u muljevito dno i zavezali kaić za nj. Njinjovi kaići nisu imali sohe za vesla, nego je veslo bilo povezano sa škeramon, gužvon/štropon, koji je bija napravljen od kurca od vola. Žilavi materijal. Kaštelani su kaiće sami radili, nisu bili lipi i nisu se mogli mȉriti s krapljanskin gajetami i kaićima, koje su gradili izučeni kalafati.

Ulovljenu ribu bi se prodavalo na portu ili u ribarovu dvoru ili isprid kuće. Vlasnik mriže bi zva nekoga od dicev, koji su se uvik motali po portu i mulima, i reka bi mu da ige banzati po selu da u njega ima kupiti ribe. Tribalo je banzati koje ribe, u koga i cinu, pošto. Tako bi taj herold iša po cilomu Krapnu i svako toliko bi vika: „Aala, srdel u Nike Alina po dinar i po!” ili „Aala, lancarad u Frane Šoldova po dva dinara!” I tako vaik kad bi se uvatilo ribe. Toga glasnika bi se platilo s muniton i melajon. Dikod i kojon manjon ljogon. Kupljenu bi se ribu stavilo u karteja, siknicu, dikod i u šporki šudarić. Drugare iz ribarske družine platija bi u novcu od prodane ribe, ali bi oni skupili i nešto ribe za se, to je bija kanjuš. Kad bi se šumavalo, ostalo bi ribe na bandi ili škafu koja se razlikovala od ulovljene mase i nije bila za prodati. Kad bi se ribarski levut poslin ulova i prodaje napustija, mi bi dica ušli u brod i tražili ispod pajoli ribu koja bi tamo pala i ostala u santinami, kad bi ulov bija obilat.

Krapljanski su ribari bili jaki, pa su s Dolačanima Mandalinjanima kockon izvlačili di će koji od njih i na kojoj pošti loviti ribu. Kad bi se u šibenskomu konalu pojavilo puno velike plave ribe, Krapljani bi skupa s Dolačanima i Mandaljinjanima lovili i dilili ribu.

Nisu Krapljani lovili ribu samo mrižami: lovilo se pod sviću feralon i ostima, svićar i jedan ili dva na veslima; držale su se i vrše, okrugle i na srce; bilo je i puno parangalov, ka i tunj. Često se izjutra moglo viditi ne- koga ribara kako se, sâm u brodi, stojeći na provi na noge, pomalo paraje i išće more. Ako bi malo lanbikalo, bilo bave, zamurčija bi da bolje vidi dno.