Str 067 Kokotini

Kokotini

Frane Tanfara, zvani Kokota, brat Tambače, oženija je Lucu, sestru moga dida Ante Nanina. Imali su puno dicev, puno ih je i umrlo, ostala je samo ćer Milka (1920. – 2005.) Kokota je bija poduzetan, ima je svoj levut i ronilačku opremu. Za razliku od većine krapljanskih ronilac poduzetnikov koji su vadili spuge, on je puno radija obale, porte, a kad je počeja rat, vadija je svašta iz potopljenih brodov. Puno hrane u konzervami. Pred sam Drugi rat ugradija je kuću na siki, na Buti ciko mora.

Oko 1935./36. radija je rivu u Splitu, di je upozna Hamdiju Dizdarevića (1906. – 1961.), koga je zaposlija na svojoj makini. Hamdija je bija iz muslimanske obitelji iz Gackoga koja se preselila u Mostar. Bilo je 11 dicev. Kokota je vidija da je Hamdija vridan, pa ga je pomalo naučija roniti i vodija bi ga sve češće sobon u Krapan. Naminija ga je, izgleda, svojoj jedinoj ćeri Milki. Uzeli su se, iz Hamdije je posta katolik Andrija. Imali su troje dicev: Mariju, koju su Krapljani zvali Muslimanka(rođenu 1937.), sina Franu, koji je bija moj vršnjak (1940.) i smanon je odija u Krapnu u školu, i mlađega sina Andrijicu.

Jerbo je razlika u godinami između Andrije/Hamdije i Milke bila velika, izgleda da Milka nije bila sritna, za to je krivila svoga oca i mater. Njozi Andrija nije bija željeni izbor, ili je možda bija koji drugi razlog za njezino nezadovoljstvo. Andrija je već ima dosta godin, triba je ići u penziju, a Milka je tila da roni još jednu godinu. Iako iskusan polombar, učija je i mlađe roniti, kala se je 1961. na, kažu, 90 metri dubine na Žirju, di su vadili koralje. Strada je. Kako? Kolaju različite priče, pravu istinu znadu samo oni koji su bili u levutu, na kompresoru, veslima i pašamanu. Ćiro Mandićev kaže da je ima srčani udar.

Marija mi je rekla da Andrijini roditelji nikad nisu saznali da je on prominija viru, ali mi je Paško Grbinov ispriča da ga je njegova majka jedan put posjetila u Krapnu i da je s bosanskin naglaskon govorila: „Koliko u moru kapalja, toliko vam Bog dao dobara. Čuvajte mi mog Hamdiju.”

Za vrime Drugoga rata u Kokotinih je stȃla cila obitelj profesora Marka Ježine, direktora šibenske gimnazije. On, žena mu i dva sina. Kokota ih je? ranija, po Marijinin ričima, obilato su se gostili sa spizon koju je Kokota vadija iz potopljenih brodov. Direktor je zna talijanski, pa je pomaga Kokoti kad je tribalo raspravljati s Talijancima.

Milkina i Andrijina ćer Marija udala se za Šimu Curavića Brkelina, s kojin je imala sina Boru, komu je Milka ostavila kuću na siki. Marija mi je pričala da je, kad se udala, obukla cilu Brkelinu familju jerbo nisu ništa imali. Šime je umra, pa se Marija ponovo udala.

Milkin i Andrijin sin Frane oženija je Lidiju, s kojon je ima sina koji je puno godin kasnije, kad se vratija iz Australije, pȃ iz vlaka i poginija. Zakopali su ga u Krapnu.

Mater mi je puno puti ponavljala riči svoga tetka Kokote: „Crne vrane će stati na mojoj kući.” Crne vrane su u Krapnu značile nesriću.

Milka je mučila oca i mater. Kad su ostarili i bili nemoćni, nije in davala isti, svoju je mater polivala vodon, isključivala bi in struju. Ni Milka nije bolje svršila. Uvik kad bi ja našin brodon iša u Krapan, sta bi na Kokotin muja i razgovara bi s Milkon. Bila je bolesna i sama na kraju svita. Jevda se micala.

Stariji je sin Frane šezdesetih godin iša u svit, završija je u Francuskoj na riki Rhoni, di je radija na brodu koji je prevozija naftu iz luke Marseillea uzvodno do rafinerij. Malo kasnije doša je i mlađi brat Andrijica za njin. I moj je pokonji brat Ratko po toj vezi završija u Francuskoj i kratko vrime radija šnjiman.

Frane je bija puno ambiciozan, tija je kupiti brod za prevoz nafte, pa bi uvik doša u Krapan po šolde kad bi mu mater prodala koju dijanicu. Jedno lito su došla oba brata u Krapan i poslin ručka su se Citroën žabon uputili Magistralon nazad u Francusku. Daleko nisu došli. Na oštroj krivini poslin Pirovca izletili su s ceste. Andrijica je bija na mistu mrtav, a Frane je dospija u šibensku bolnicu. On je u Francuskoj ima ženu Josette, s kojon je ima sina Rona. Sa svojin brodon bi vozija do Marseilla po najvećen nevrimenu, kad su svi drugi brodovi tražili zaklon u portima. Ništo se šuškalo da mu je brod ima duplo dno i da je šverca naftu. Ako je to istina, onda je u Marseilleu živija opasno. Poslin Josette, ili dok je još živija šnjon, spetlja se s jednon blondinkon dvanest godin mlađon od njega, koje muž je bija Talijan, vlasnik jednoga restorana. Nakon Franine smrti dolazila je ona još sedan-osan godin u Krapan na njegov grob.

Ko je ubija Franu, ne zna se. Ili Talijan, muž Franine ljubavnice, ili naručeni ubojica. Marija mi je rekla da su ga udušili plinon, stavili u autu i provali ga riniti u more. Auta je zapela, pa joj je zadnji dija bija u vodi, a prednji je pod kuten od 45° virija iz mora. Cilo tilo mu je pocrnilo. Kad su ga doveli u Krapan, mater ga je tila viditi, ali je Muzina (još uvik bog i batina) zabranija da se otvori kȁsa. Kažu da mu je tilo smrdilo, da se raspadalo.