Priča prva
Prije nikog vrimena uša san u butigu u bližoj okolici Splita i tražija dvi škatule španjuleti. Šinjorina za pultom me blido gleda.
„Dvije, što?” -pita ona.
Vidin ja koja je ura i kažem joj: „Dvi kutije španjuleti.”
„Dvije kutije, čega?” - priupita, ovaj put grintavo.
Kažem: „Pa, dvi kutije cigareta”.
„Aha” - odgovara pobjedonosno. „Tako, lijepo govori Hrvatski” nadodaje ona ka da smo ovce čuvali zajedno.
„E moja lipa i šesna šinjorina, bila si lipa i šesna dok nisi zinila „ - odgovaran. „ Vengo znaš, ja govorin materinjin jezikon, onako kako je govorila moja mater, moja baba oli ti moja none, ako ti je lakše razumit.”
Vidin ja nije, bidna, ništa razumila, ka da san govorija kineski. Nekako mi se čini ka da bi kineski ipak razumila iliti bar pokušala, a moj materinji jezik je bezobrazno odbila, iako je ona sa svojim naglaskom, gost u mojoj kući. S odmakom vrimena, počeja san se pitat ko je ovde gost? Ovi glasni, sa stranim naglaskom, oli mi tihi domaći judi?
Dalmacija, Split, škatula, španjulet, šinjorina
Priča druga
Nikidan trevin poznanika i stanen progovorit dvi riči i žali mi se čovik kako je u butigu pita škartoc, a prodavačica ga izlapacala ka zadnja peškaruša, da ča ne govori rvacki, da ga svak razumi, da neka gre jopet u školu ako nije ništa naučija i slične nebuloze.
Priča treća
Pitan sina ništo u vezi jedne male suside. Pita on mene da je li mislin na onu zgodnu malu (20 godin) sa čudnim naglaskom, ča u treću generaciju (mala je treća generacija doseljenika iz 62 km udaljenog hrvatskog sela) čudno govori?
Skočin ja ka oparen, da oli je posta šovinista? Kaže da nije, samo da ne voli ljude koji nisu u nekoliko generacija sposobni naučit jezik.
Zna san, mali lip na mater, pametan na ćaću!
Rezultat
Zaključija san da bi tribalo poduzet korake za očuvanje ovo našeg materinjeg dalmatinskog jezika.
Da odma budemo na čisto sa svima onima ča govoru kako dalmatinski jezik ne postoji.
Dok san iša u školu mogli ste mi dat asa zato ča sam govorija materinjim jezikon. Sad više ne možete. Sad možete samo tulit okolo i živcirat se, ali ne na mome portalu. Tu ja dilin ase i neopravdane sate.
Dakle, ponovit ću da je ovaj portal, otvoreni portal, sve dok me neko ne iznervira. Posli toga je za njega zatvoren. A, osjetljiv sam na materinji jezik i na agresivno ponašanje prema Dalmaciji, Dalmatincima i dalmatinskom jeziku. Za sve one kojima smeta dalmatinski jezik poručujem da stoju doma ili na drugim portalima.
I tako je najprije krenila ideja izrade dalmatinskog rječnika. Kasnije sam uočija kakve se sve mogućnosti pružaju i tako sad imamo Projekt Dalmapedia ili Dalmatinska internetska enciklopedija, u kojoj će rječnik biti samo jedan dio ukupne građe.
U kom pravcu će se sve ovo razvijat, vidit ćemo, a zavisi od toga kako će sve ovo biti prihvaćeno od šire zajednice.